ON LINE болести зависности
Трагом истраживања “Мастеркарда” из 2017. пошло се до податка да 97 процената испитаника у Србији свакодневно претражује интернет, 92 одсто шаље имејлове, 88 процената користи друштвене мреже, 87 одсто четује, а 81 проценат проверава временску прогнозу.
Конретније , “ФЕЈСБУК”, “Инстаграм”, “Вотс-ап”, “Вајбер”, on line игрице или on line коцкање, “паметни телефони” и интернет забава, просечном становнику Србије дневно одузимају око пет сати. Младима и више. Почетак живота млађе генерације не мери се више одредницом “пре” и “после” Христа, већ “пре” и “после” “Гугла”. У ери дигиталних технологија све је више оних који прелазе границу, и на глобалној мрежи проводе сате и сате, запостављајући реалан живот.
- Многи не препознају своју страст према виртуелном свету као зависност, али доста је и оних који се плаше да нам се јаве мислећи да ће бити стигматизовани као зависници - каже прим. др Мира Ковачевић, председник Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља . Констатација, али и узпозорење за нашу ИНТЕРНЕТ ЗАЈЕДНИЦУ !
Код алкохолизма постоје тест-питања која ће вам одговорити да ли је неко алкохоличар. Она се могу применити и на све друге облике зависности, па и на зависност од интернета, односно игрица и друштвених мрежа. Питања су: да ли је то прва ствар на коју ујутро помислите да бисте хтели да радите; да ли сте и сами помислили да треба да смањите конзумирање; да ли због тога запостављате друге важне ствари у животу (учење, кућне обавезе, посао, дружење...); да ли су вам други скренули пажњу да претерујете у конзумирању и да ли вам то опомињање смета?
Многа деца - жртве вршњачког насиља “спас” траже на интернету. У игрицама доминира њихов витешки, снажан и храбар алтер его. Таквој деци поручујем да је победа над проблемима увек слађа у стварном свету, јер када се пробудите из виртуелног, проблеми вас и даље чекају нерешени. Ако је детету проблем претежак, не треба да се стиди да га подели са одраслима .
Откад се подмладак “преселио” на “Инстаграм”, старији су остали “приковани” за “Фејсбук”, запостављајући због њега пословне и кућне обавезе. Понекад је ова опчињеност толико снажна да се и она може подвести под зависност.
- Друштво је погођено епидемијом коришћења “смарт телефона”, таблета и интернета генерално. Људи се све чешће онлајн коцкају јер им је то комфорније. Нико их не види, не полажу ником рачуне, не излазе из куће. На друштвеним мрежама могу да буду оно што би желели да буду у стварном свету. Комуникација је лагоднија када се дописујете него када са неким уживо причате, јер не морате да га гледате у очи, не фрустрира вас његова реакција - каже прим. др Мира Ковачевић.
Људи су данас све усамљенији, а кроз виртуелну комуникацију стичу илузију да се “друже”:
- Живимо у веку зависности, када је уобичајени призор да и стари и млади на улици, док чекају превоз или се возе, у кафићу, за породичним ручком или у кревету, држе “паметне телефоне”. Уједно, ово је век нарцизма и егоцентризма, у ком смо превише посвећени спољашњем изгледу. Друштвене мреже су препуне “селфи” слика. Девојчице, девојке и жене пуће уста, а дечаци и мушкарци “рекламирају” своје бицепсе из теретане.
Док одрасли сами бирају бег у виртуелни свет, код деце он може да буде много погубнији и да остави озбиљније последице. Зато родитељи морају да знају чиме се њихова деца баве, наводи наша саговорница. Морају да знају шта их чини срећнима, морају да уоче ако почну да занемарују друге сфере свог живота, и да, уколико родитељске тактике (нпр. казна) не дају резултате, потраже помоћ. Са критикама или забранама треба стати ако дете пружи већи отпор, јер ће у супротном лагати да би га родитељи пустили на миру.
- Када родитељи код деце или један партнер код другог примете прве знаке зависности од нових технологија, помоћ треба потражити што пре јер ће се тако проблем лакше решити - поручује др Ковачевић.
(* извор Вечерње Новости, 14.01.2018.)